Инцидент на Чукур-чесми

Чукур-чесма на Дорћолу, као једно од ријетких мјеста гдје су становници Београда могли узети воду, постала је мјесто трагичног сукоба између Срба и Турака у љето 1862. године. У врућим јунским данима, ово мјесто било је често окупљалиште грађана, али и турских војника (низама) који су стационирани у Калемегданској тврђави. Овај простор, пун свакодневне интеракције два народа, постао је симбол вјековне борбе за независност и права српског народа.

Сава Петковић и почетак инцидента

Сава Петковић био је младић из села Луково код Куршумлије, који је дошао у Београд да изучи сарачки занат. Са својих петнаест година, био је шегрт код трговца бакалина, Алексе Николића, који му је тог кобног дана рекао да „тркне по воду“ на Чукур-чесму. На чесму је стигао у поподневним сатима, негдје између 16 и 18 часова, заједно са другим житељима Београда. Није био свјестан да ће једна обична реченица – „Саво, тркни по воду!“ – претворити његов живот у симбол отпора и трагичног страдања.

Почетак конфликта и различите верзије догађаја

Детаљи догађаја остају дијелом неразјашњени, а постоји више верзија о томе шта се заправо десило на Чукур-чесми. По једној причи, турски војник је узео Сави крчаг из руку како би се напио воде, док по другој верзији дјечак је у гужви случајно разбио турски крчаг. Свједочење Карла Перола, познатог београдског угоститеља, описује сцену у којој Турци захтјевају да пију воду из Савиног крчага, а он им то одбија. Турска реакција била је сурова – Турци су насрнули на Саву и задали му озбиљне повреде, због којих је на крају остао окрвављен поред чесме. По неким изворима, чак је један низам потегао бајонет на Саву и убио га, али овај детаљ остаје непотврђен. Недуго потом, на мјесто инцидента стигле су српска и турска патрола, и дошло је до оштрог вербалног сукоба. Ситуација је захтијевала долазак Симе Нешића, преводиоца београдске полиције за турски језик, који је покушао да посредује у сукобу, али су тензије већ достигле тачку када је било тешко избјећи даљи сукоб.

Утицај догађаја на српско-турске односе

Инцидент на Чукур-чесми покренуо је ланац догађаја који је значајно промијенио односе између српског и турског становништва. Усљед овог инцидента и напетости коју је изазвао, српски народ је масовно протестовао, а турски војници су одговорили топовским ударима са Калемегдана. Након што је кнез Михаило Обреновић затражио међународну интервенцију, Србија је добила значајну дипломатску подршку која је довела до протјеривања турске војске из Београда, означавајући велики корак ка националној слободи.

Епилог

Трагичан инцидент на Чукур-чесми оставио је дубок утисак на српски народ и њихову борбу за слободу. Догађај се памти као кључна тачка у процесу ослобађања од вјековне турске власти. Сава Петковић, дјечак који је страдао у борби за обичну чашу воде, остаје симбол трагичне судбине и историјске тежње Србије за независношћу и правдом.